SA­RA­JE­VO - Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, ko­ja je de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, bi­la mag­net za stra­ne dži­ha­di­ste, da­nas se bo­ri sa pri­jet­njom do­ma­ćih eks­tre­mi­sta za­ve­de­nih kon­flik­ti­ma u Ira­ku i Si­ri­ji, ocje­nju­je u op­šir­noj ana­li­zi agen­ci­ja Frans pres.
Dok je ve­ći­na bo­san­skih mu­sli­ma­na umje­re­nog opre­dje­lje­nja, ne­ko­li­ko hi­lja­da njih usvo­ji­lo je ul­tra­kon­zer­va­tiv­no sa­la­fi­stič­ko uče­nje su­nit­skog isla­ma, ko­je su im do­ni­je­li bor­ci ko­ji su do­šli u Bo­snu iz sje­ver­ne Afri­ke, Azi­je i sa Bli­skog is­to­ka to­kom su­ko­ba iz­me­đu Sr­ba, Mu­sli­ma­na i Hr­va­ta 1992–1995. go­di­ne, na­vo­di agen­ci­ja.
Ve­ći­na tih stra­nih bo­ra­ca ili mu­dža­he­di­na na­pu­sti­la je Bo­snu po okon­ča­nju ra­ta. „Ali, sje­me je već bi­lo po­si­ja­no”, is­ti­če AFP.
Dva­de­set go­di­na ka­sni­je, ra­di­kal­ni pro­po­vjed­ni­ci ko­ji dr­že va­tre­ne pro­po­vje­di u mes­dži­di­ma, im­pro­vi­zo­va­nim bo­go­mo­lja­ma, vi­še ni­su stran­ci.
I oni, ko­ji uzi­ma­ju oruž­je u ru­ke, ta­ko­đe su iz re­do­va do­ma­ćeg sta­nov­ni­štva, na­vo­di agen­ci­ja, pod­sje­ća­ju­ći da je u po­ne­dje­ljak oru­ža­ni na­pa­dač uz po­vi­ke „Ala­hu Ak­bar”, otvo­rio va­tru na po­li­cij­sku sta­ni­cu u Zvor­ni­ku, usmr­tiv­ši jed­nog i ra­niv­ši dvo­ji­cu po­li­ca­ja­ca pri­je ne­go što je ubi­jen.
Na­pa­dač, ko­ji je iden­fi­ti­ko­van kao 24. go­di­šnji Ner­din Ibrić iz oko­li­ne Zvor­ni­ka, osum­nji­čen je za ve­ze sa ra­di­kal­nim isla­mi­stič­kim gru­pa­ma. Po­vo­dom tog na­pa­da, u uto­rak je uhap­šen dru­gi mu­ška­rac, za ko­ga se ka­že da je pu­to­vao u Si­ri­ju.
Pri­su­stvo isla­mi­stič­kih eks­tre­mi­sta osje­ća­lo se u Bo­sni i ra­ni­je, kon­sta­tu­je fran­cu­ska agen­ci­ja pod­sje­ća­ju­ći na ne­ko­li­ko pri­mje­ra.
Ta­ko je u ok­to­bru 2011. je­dan na­pa­dač otvo­rio va­tru na am­ba­sa­du SAD u Sa­ra­je­vu i ra­nio po­li­caj­ca, na­kon če­ga je uhap­šen.
U ju­nu pro­šle go­di­ne, je­dan mu­ška­rac je, u na­pa­du ko­ji je vla­da oka­rak­te­ri­sa­la kao „te­ro­ri­stič­ki čin”, ak­ti­vi­rao eks­plo­ziv u po­li­cij­skoj sta­ni­ci u Bu­goj­nu, usmr­tiv­ši jed­nog po­li­caj­ca i ra­niv­ši šest oso­ba.
Sum­nja se, ka­ko se na­vo­di u ana­li­zi, da po­ten­ci­jal­ne dži­ha­di­ste re­gru­tu­ju ra­di­kal­ni pro­po­vjed­ni­ci dje­lu­ju­ći kroz mre­že ne­for­mal­nih bo­go­mo­lja.
„Ne­ma sum­nje da je pro­ces re­gru­to­va­nja mo­guć zbog po­sto­ja­nja mre­že ta­kvih bo­go­mo­lja”, re­kao je za AFP Esad He­ći­mo­vić, no­vi­nar ko­ji se in­ten­ziv­no ba­vio ovom te­mom.
Eks­tre­mi­sti, či­ji broj vla­sti pro­cje­nju­ju na oko 3.000, pre­sta­vlja­ju sa­mo jed­nu frak­ci­ju bo­san­skih mu­sli­ma­na ko­ji či­ne 40 od­sto od ukup­no 3,8 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka.
Me­đu­tim, sum­nja se da se iz nji­ho­vih re­do­va re­gru­tu­je na de­se­ti­ne bo­ra­ca za ra­to­ve na Bli­skom is­to­ku, na­vo­di AFP.
Re­a­gu­ju­ći na na­pad na po­li­cij­sku sta­ni­cu u Zvor­ni­ku, mi­ni­star bez­bjed­no­sti Dra­gan Mek­tić upo­zo­rio je da je te­ro­ri­zam po­stao „ozbi­ljan pro­blem”.
„Mo­ra­mo da upo­tri­je­bi­mo sve na­še ka­pa­ci­te­te da za­u­sta­vi­mo ovaj te­ro­ri­zam ko­ji se ši­ri Bo­snom. Ili će­mo mi po­bi­je­di­ti te­ro­ri­zam, ili će on po­bi­je­di­ti nas”, upo­zo­rio je on.
Vje­ru­je se da se oko 150 Bo­sa­na­ca pri­dru­ži­lo dži­ha­di­stič­kim gru­pa­ma u Ira­ku i Si­ri­ji, dok se njih 50 već vra­ti­lo sa bo­ji­šta, na­vo­de oba­vje­štaj­ne slu­žbe, pre­no­si AFP.
U fe­bru­a­ru su na sa­ra­jev­skom aero­dro­mu uhap­še­ne dvi­je oso­be osum­nji­če­ne za po­ku­šaj pri­klju­če­nja Islam­skoj dr­ža­vi, pod­sje­ća AFP.
„Oni ko­ji se vra­te u ze­mlju su ve­o­ma opa­sni. Oni su na­rav­no pod nad­zo­rom, ali opa­snost le­ži u to­me što oni po­či­nju da re­gru­tu­ju dru­ge”, na­vo­di Ja­smin Ahić, pro­fe­sor Fa­kul­te­ta kri­mi­na­li­sti­ke Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu.
Da bi spri­je­čio nji­hov od­la­zak na stra­na ra­ti­šta, par­la­ment je pro­šle go­di­ne usvo­jio za­kon ko­ji pred­vi­đa ka­zne do 20 go­di­na za­tvo­ra za dži­ha­di­ste i one ko­ji ih re­gru­tu­ju.
U ja­nu­a­ru se na op­tu­že­nič­koj klu­pi na­šla pr­va oso­ba osum­nji­če­na za re­gru­to­va­nje dru­gih za dži­had. Ri­ječ je o ra­di­kal­nom ima­mu iz Bu­ži­ma Hu­se­i­nu Bo­sni­ću ko­ji je to­kom ra­ta bio pri­pad­nik je­di­ni­ce mu­dža­he­di­na.
Bo­snić je do­šao na če­lo bo­san­skih sa­la­fi­sta po­što je nji­hov do­ta­da­šnji vo­đa Nu­sret Ima­mo­vić oti­šao u Si­ri­ju kra­jem 2013. go­di­ne, na­vo­di AFP, po­zi­va­ju­ći se na oba­vje­štaj­ne iz­vo­re i ame­rič­ki Stejt di­part­ment.
Vje­ru­je se da je Ima­mo­vić, či­je je ime na li­sti te­ro­ri­sta Stejt de­part­men­ta, tre­ći u ko­mand­nom lan­cu u Al Nu­sra Fron­tu, si­rij­skom ogran­ku Al Ka­i­de.
Ro­đa­ci mla­di­ća ko­ji su oti­šli u Si­ri­ju ili Irak, od ko­jih su ne­ki ta­mo po­gi­nu­li, re­kli su na su­đe­nju Bo­sni­ću da su ti mom­ci pri­su­stvo­va­li nje­go­vim pro­po­vje­di­ma.
Tu­ži­la­štvo ga te­re­ti ta­ko­đe da je pri­mao zna­čaj­na sred­stva ne­i­me­no­va­nih po­ma­ga­ča u arap­skim dr­ža­va­ma.
Fran­cu­ska agen­ci­ja uka­zu­je da su se na me­ti dži­ha­di­stič­kih mre­ža po­sled­njih ne­dje­lja na­šle i Al­ba­ni­ja, Sr­bi­ja i Ko­so­vo.
U Sr­bi­ji i Al­ba­ni­ji je u mar­tu vo­đen sud­ski po­stu­pak pro­tiv 15 mu­ška­ra­ca ko­ji su op­tu­že­ni za re­gru­to­va­nje i fi­nan­si­ra­nje do­bro­vo­lja­ca za rat u Si­ri­ji.
„Pr­vi put u re­gi­o­nu se su­di lju­di­ma ko­ji na ve­o­ma so­fi­sti­ci­ran na­čin po­zi­va­ju dru­ge da od­la­ze na stra­na ra­ti­šta i po­či­ne zlo­či­ne”, is­ti­če pro­fe­sor Ahić i do­da­je da je osta­lo da se vi­di ka­kav će bi­ti epi­log tih su­đe­nja. (Tan­jug)